(Nettwerk)
Elektro kvartet iz Liverpula promenio je izdavačku kuću a četvrti album je snimio u Parizu sa producentom i muzičarem Vicariousom Blissom
Od samog početka karijeru Ladytron, nakon uspeha koji je postigla singlom Playgirl (2000), osim stalnih pohvala, pratila je nelagodna aura sastava koji je samo u pravom trenutku zajahao talas electro revivala i popeo se na sam njegov vrh, pa stoga svoju popularnost pre duguje modi nego kvalitetu muzike. I koliko god da je drugi album Light & Magic (2002) obogatio njegov ogoljeni zvuk, broj onih koji su očekivali skoru propast Ladytrona nije opadao, i to samo zato što je electroclash, kao odrednica koja mu je još na početku dodeljena, već tada proglašen mrtvim.
Witching Hour (2005) je bio korak napred, ali i u stranu, i svako ko je o Ladytronu i dalje uporno pričao kao o još jednoj izlišnoj kopiji zvuka 80-ih već se s pravom mogao nazvati zlonamernim. Velocifero je još jedan takav korak, s tim da sada o ovoj muzici postaje neprikladno govoriti kao o electropopu.
Distorzirane gitare su i dalje tu, ali atmosfera je opasnija i teža. Za Velocifero se s pravom može reći da je po zvuku najagresivnija ploča Ladytrona do sada, što i nije za čuđenje ako imamo u vidu da su snimanju albuma i njegovoj produkciji doprineli Allesandro Cortini (NIN) i Vicarious Bliss (Ed Banger Records).
Uticaj Cortinija lako se prepoznaje u pesmama Black Cat i Runaway, i naročito u Deep Blue, koja, uspešno balansirajući na ivici prepotentog, pršti kako od beskompromisnog bubnja i preciznih gitara, tako i od gudača i pratećih vokala, dok Mira Aroyo hladno poručuje: „Deep blue I wanna give it all to you/Deep blue I know that scares you".
Ipak, ono najbolje na albumu donose pesme u kojima Helen Marnie vodi glavnu reč. Jeza koja se neprekidno penje i silazi niz kičmu dok preslušavate Velocifero rezultat je skladnog sukoba njenog mekog, slatkog glasa, zastrašujućih tekstova koje tim anđeoskim glasom izgovara, i zujeće pozadine i opasnih ritmova.
Odatle je jasno da i ovaj album ima veliki goth crossover potencijal, pre svega zato što mračnu i ledenu atmosferu prekida samo središnja Kletva, obrada stare bugarske pesme, koja, istini za volju, stilski ne pripada ovom albumu.
Osim Kletve, na albumu nema pesme koju bismo mogli nazvati fillerom, ali ni hitova koje prepoznajemo na prvo slušanje. Velocifero je veoma ujednačen, i svakim novim slušanjem menjaće se vaš izbor favorita. Pesme koje se izdvajaju kao potencijalni hitovi (dakle, ne po kvalitetu, već po većoj pevljivosti) svakako su Ghosts s poluupitnim refrenom (There's a ghost in me/Who wants to say I'm sorry/Doesn't mean I'm sorry) i Burning Up, koja na neverovatno uverljiv način uspeva da uklopi temu bolesne opsednutosti u energični i zarazni pop refren (I set myself on fire without you/I wrote a protest song about you).
Epski karakter pojedinih pesama toliko je istaknut da će one možda goditi čak i fanovima power metala. Numera Lovers, koja ne preza od upotrebe modusa i obiluje herojskim melodijama, bila bi dosadna da nije specifične izvedbe i enigmatičnog teksta koji ovu himnu lišavaju njene puke himničnosti i proizvode od nje pravi dragulj.
S druge strane, najprogresivnija u smislu otvaranja novih muzičkih teritorija je Predict the Day, s prezasićenim bubnjem, jezivim semplom zvižduka koji priziva krvavu tematiku i bas-linijom sveže skrojenom u najpoželjnijim fabrikama savremenog francuskog electra (biće da je tu Vicarious Bliss umešao prste).
Black Cat (Live)
Velocifero je odličan album koji će mnogima goditi, i pomoću koga Ladytron izrasta u još značajnije ime na današnjoj sceni. Njime se bend definitvno oslobodio ranije stečenih žanrovskih rešetaka, pokazujući da je više nego jednom sposoban da uspešno istraži potpuno novo tlo, a istovremeno ostane dosledan i prepoznatljiv bend.
Ovo izdanje će vas razočarati ako očekujete Witching Hour 2. Velocifero može da zasmeta i kao pompezan ili premračan album, ali samo ukoliko i inače niste spremni na takvu vrstu zabave.
Povezani članci:
Witching Hour - Recenzija albuma 1 (2005)
Witching Hour - Recenzija albuma 2 (2005)
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ziherrrash (gost)
| 04.07.2008. 13.05.34
"na albumu nema pesme koju bismo mogli nazvati fillerom" - rado bih ga skratio 15... minuta
"Velocifero je ... odličan album " - 3 x hm
-
katzelmacher (gost)
| 04.07.2008. 13.08.06
fine reci, jos finiji album. mada mi je i dalje najlepsa ideja 604, i najbliza, svidja mi se dokle su dogurali. a kao i do sad, za maltene sve je kljuc glasic Helen Marnie, pogotovo na ovom albumu, cist hedonizam.
(spotovi nisu bitni, ali Ghosts mi se cini totalno nepotrebnim artsywannabe spotom. nadam se da ih "velika" imena nece lako scepati pod svoje)
jos kad bi opet dosli u ove krajeve..
-
Milosh (gost)
| 04.07.2008. 13.38.22
Ne bih se složio da je Kletva filer, jedna od boljih pesama na albumu, zapravo. Helen i Mira se odlično dopunjuju, kao i uvek, dok te pesme na bugarskom koje peva Mira daju svemu jedan poseban šmek. Odličan album...
-
milo (gost)
| 04.07.2008. 14.27.34
fan sam ovih devojcica, ali album mi je totalno bezlican...slusam ga vec nekoliko meseci i nikako da se nadjem u nekim recenicama jovana vesica. jednostavno album nije ni na prvo ni na drugo, ni na...ne znam koliko sam puta slusao...cak i runaway koja i nekako deluje pristojno je upropastena od tog producenta...slabo, slabo , slabasno...razocaravajuce
-
Jovan Vesić (gost)
| 04.07.2008. 14.49.51
@Milosh
јa se zapravo slažem sa tobom da je Kletva fina pesma, samo se po mom mišljenju apsolutno ne uklapa u ostatak albuma. Kletva bi upala savršeno u 604 ili eventualno l&m.
-
Alex (gost)
| 04.07.2008. 17.21.32
Nisam nabavljao Ladytron albume posle prva dva.
Nekako, od electro-pop sastava očekujem i neki hit u TOP 40.
-
Totalnodrukciji (gost)
| 18.07.2008. 20.17.44
Ladytron su jedan od najkvaltetnijih bendova zadnjih godina. Licno sam vrlo vezan za muziku 80tih, Synth Pop i Elektro tako da mi muzika Ladytrona na nekin nacin popuni sve moje muzicke potrebe :)
Gledao sam ih nedavno uzivo u Torontu i odusevili su me.
Sto se tice zadnjeg albuma. Nije los. Ali od sva cetri, definitivno je zadnji.
Kad su Ladytron u igri, to mi ne smeta jer je cak i njihov zadnji album kvalitetniji od 90% danasnje muzicke scene.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.