Popboks - SLAYER - World Painted Blood [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 30.11.2009. 13:00 · 12

SLAYER

World Painted Blood

(American/ Sony)

Slayer su ponovo ubitačni

Uroš Smiljanić

Ocena:
7


6/10
 

Imati u katalogu ploču koja je konsenzualno priznata za najbolji metal album u istoriji je slatko, ali raditi 20 godina pod njenom hipotekom je ona poslovična čaša žuči koja stiže isto tako poslovičnu čašu meda.

SLAYERSlayer su sa Reign in Blood davne 1986. godine pokazali šta je to perfektna agresija i savršeno ekonomisanje zvukom, vriskom i udarcem, no verovatno pomalo boli kada publika svaku od narednih ploča dočekuje uzdahom da „ovo ipak nije kao Reign in Blood“.

S druge strane, Slayer, iako pokušavajući da obrazac Reign in Blood prošire (kada se već savršenstvo ne može unaprediti), nikada u svom traganju za drugom najboljom pločom metala nisu potonuli u nekakve bljutave vode kompromisa ili se izgubili u širini vizije. Kada se uporede sa thrash kolegama iz 80-ih – Metallica sa svojim meandriranjima, Anthrax sa gotovo potpunim ispadanjem iz trke, Exodus i Megadeth sa ogromnim oscilacijama u pristupu – Slayer bez diskusije ostaju kao najdosledniji i najdoslednije agresivan bend svoje generacije.

Tajna je verovatno u posvećenosti, pa iako je bend sebe poodavno (ironično?) etiketirao kao najbrži pank bend na svetu, nema sumnje u to da skoro tri decenije posle osnivanja, Slayer i dalje suvereno sedi na tronu.

Isto tako nema sumnje u to da smo poslednjih nekoliko albuma morali da smišljamo različita opravdanja zašto pojedine pesme zvuče tako kako zvuče i kako se to uklapa u Slayer zvuk. Prethodna ploča, Christ Illusion, prva posle definitivnog povratka Davea Lombarda u bend, zvučala je osvežavajuće jednostavno i pravolinijski, podsećajući na Slayer iz najboljih dana, a World Painted Blood je jedno ohrabrujuće usavršavanje ove formule.

Naravno, ne treba očekivati čuda, no ovo je ploča agresivnog tempa (11 pesama u 40 minuta), čiji je nihilistički bes uverljiv i okrepljujući. Razume se, momci tu i tamo i dalje istražuju mogućnosti nešto melodičnijeg pristupa, ukrašavaju pravolinijske juriše sitnim ornamentima i ulaze u sporije pasaže, no ovo je verovatno najzdraviji Slayer album u poslednjih 10 godina.

Sporije pesme, poput Playing With Dolls ili Human Strain dobrodošle su porcije krvi, suza i veličanstvenog očaja, a kad se stvari ubrzaju, iza njih ne ostaje ništa sem ruševina. Psychopathy Red, Unit 731, Snuff, te monstruozna Public Display of Dismemberment su ozbiljni pitstarteri u klasičnom Slayer maniru i samo naknadna analiza hladne glave (sa ciničnom kapom na njoj) ukazaće da one nisu baš toliko dobre kao pesme sa Reign in Blood (ili Seasons in the Abyss, ili...). No, to je već sport za starije ljude koji o muzici pričaju češće nego što je slušaju.

Ideološki, Slayer su se otresli balasta (hinjenog) satanizma i zamenili ga agresivnom sortom ateizma koja veru u boga tretira kao bolest a samog svevišnjeg „kao infekciju“. Pošteno. Drugde imamo uobičajeno zastrašujuće horor fantazije, a klasični desničarski pogledi na društvo (kojima je ovaj bend istorijski sklon) najviše proziru iz pomenute Public Display of Dismemberment.

S druge strane, balans uspostavlja iznenađujuće direktna Americon koja zvuči kao definitivni manifest zgađenosti nad američkim imperijalizmom i njenom spoljnom politikom.

Sve u svemu, World Painted Blood zvuči kao Slayer koji se jako mnogo potrudio da se seti kako je to izgledalo kada su bili najagresivniji bend na svetu, ali koji zna da nema svrhe imitirati same sebe i sputavati nove kreativne impulse.

Ne, ovo nije dobro kao Reign in Blood ali je mnogo bolje nego što se iko od Slayera u 2009. godini smeo nadati. Thrash or be thrashed, braćo i sestre.

Audio:



Komentari

  • Gravatar for Ghostface Z-la
    Ghostface Z-la (gost) | 30.11.2009. 14.54.40
    ovo nije dobar album
  • Gravatar for Konzervativni metalac
    Konzervativni metalac (gost) | 30.11.2009. 15.21.42
    Ali to tek nije novi Sylvian, tako da...
  • Gravatar for Sirotinju
    Sirotinju (gost) | 30.11.2009. 15.22.26
    Uroš je ponovo ubitačan.
  • Gravatar for Bernard Panasonik
    Bernard Panasonik (gost) | 30.11.2009. 15.48.06
    Kao i u slučaju Megadetha, Uroš je poprilično omašio. (Endgame jeste najbolji Megadeth album još od Cryptic Writings (1997.), a ne od Rust In Peace (1990.) kao što Uroš napisa, ali, sem, sem nešto svežine ne donosi ništa bitno Megadethu). Isto je i Slayer-om. Brzina radi brzine i nerazvijeni pravolinijski aranžmani, prosečna produkcija, šatro bes i angažovanost, izrazito loše prva i zadnja stvar, Lombardo koji puca od snage i tehnike, ali bez pravih ideja... Ovo je najslabiji Slayer album nakon Christ Illusion i tu pomoći nema. Slayer su sredovečni milioneri koji u pauzama ispijanja skupog piva, duvanja i piljenja u teve, se trude da i dalje budu opasni, aktuelni i angažovani. Skoro sve što je Kerry King izjavio poslednjih meseci su napaljane gluposti. Jbg, a baš sam navijao da bude albumčina, ali kao i u slučaju Christ I., dobili smo tri-četiri pristojne pesme i još par dobrih rifova.
  • Gravatar for Aleksandar
    Aleksandar (gost) | 30.11.2009. 16.15.40
    Nisam ga neshto svario na prvih par slushanja. Dosta mi je bolji Christ Illusion.
  • Gravatar for dex
    dex (gost) | 30.11.2009. 21.37.52
    meni je ovaj album uzasno dosadan...
  • Gravatar for Ivan Milke
    Ivan Milke (gost) | 30.11.2009. 23.47.24
    uf kako je to odavno bilo kad je Slayer valjao... ...i pre Reign in Blood beshe Hell Awaits, stvarno dva opasna i jaka "explozije speeda i rezanja" albuma za klinca od 12 godina ekipa i ja - skakali smo na glavu kad se negde pusti glasno Slayer, po kucama, na osnovno shkolskim zurkama i naravno na Mashincu...u kratkom bloku pre hardroka i slushao sam posle i South of Heaven, i zadnje shto sam iole detaljnije bacio uvo Seasons in the Abyss - posle toga sam otisao u nekim drugim pravcima sad shta reci, trebali bi da idu u zasluzenu penziju ako vec toliko vole taj posao nek se bave produkcijom, izdavanjem, koncertima ali vreme je da se zapakuju i zajashu neke druge uloge Sad slushati od takvih matorih likova te teme... pa to je verovatno ipak samo bussiness after all nema lozenja nema sokova a nostalgija mi nije jacha strana
  • Gravatar for najgorost
    najgorost (gost) | 01.12.2009. 08.45.28
    Rock muziku sam počeo slušati sa HM. Imam 32, i smatram da poznajem i danas šta se zbiva u ovoj muzici. Ono što me kod HM najviše odbija, nije agresivnost, čak ni satanizam/nihilizam/ateizam (koje smatram po društvo pozitivnim ali samo onoliko koliko služe da bi se vjera pročistila). Najgora mi je u svemu ta odbojnost prema svemu što nije HM/isčašeno. Ta nedostupnost za bilo kakav drugi pravac /uticaj, kod HM publike /kritike i fanovsko držanje u okvirima Metal Hammera uništava ovu muziku, svodi je na izolovani krug u koji možeš ući ako nigdje drugo ne pripadaš. Slayer (uglavnom HC influenced) je za razliku od Metallica /Maiden (uglavnom Hard rock/Blues influenced) oduvjek bio taj trip, 100% metal bend, beskompromisno ludilo u razbacivanju energije, nešto gdje još ljudski um nije kročio po količini surovosti. No koga to još zanima? Muzika je ipak estetika, ne atletika! OK za ritam, ali gdje su melodije/harmonije/emociije? Reign In Blood ima hladan zvuk i on je opasan, ali to je za neiživljene, gdje su songovi koji se pamte? Na njemu sada mogu slušati samo Posmortem/Raining Blood, i iako ih ne slušam od Devine Intervention, moj omiljeni Slayer album je Show No Mercy. Ukratko, osim po zvuku, oni nisu toliko donijeli ovoj muzici... Precjenjeni su, svrstao bi ih u drugu ligu, u prvoj su neki sasvim drugačiji benovi. Otud, u vrijeme kad su Mastodon /Isis/ Dillinger Escape Plan "In Reign", ovaj album ne bi slušao čak ni da mi ga Araya pokloni.
  • Gravatar for elpaso
    elpaso (gost) | 01.12.2009. 10.20.54
    lepo uros pise ali ovo je dosta slabije od Christ Illusion a licno mislim da od Reign In Blood imaju jos nekoliko odlicnih albuma no sve se svodi na "to je najbolji metal album svih vremena" i to je sveta krava... a nij. A malo su mi i dosadni sa tim tupljenjem o "bogu i infekcijama", sumanjam nesto da je vjera jaca od novca i kapitala u oblikovanju izgleda i sustine danasnjeg svijeta
  • Gravatar for ljudi
    ljudi (gost) | 01.12.2009. 15.15.05
    Za Slayer se ne navija. Slayer se voli...
  • Gravatar for DIVINE
    DIVINE (gost) | 01.12.2009. 17.28.09
    SLAYER JE I PRE I POSLE REIGN IN BLOOD IMAO EXSTRA ALBUME I DAN DANAS SU BEZ PREMCA.TATE SU ZA SVE.
  • Gravatar for trenje
    trenje (gost) | 04.12.2009. 15.47.33
    Dosadan album. Ne znamo kome je više zanimljivo da sluša te jedno te isto, Slayer odavno nije snimio dobar album.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.