(Sub Pop)
O ljubavi, tinejdžerima i drugim demonima, slušamo na trećem albumu dua iz Baltimora
U ljubavi ne postoji čist račun – emocije su njeni glavni pokretači i istovremeno, najveći ulog. A gde su emocije, tu je i iracionalnost. Uz svo poštovanje prema dostignućima prosvetiteljstva i naučne misli, naši životi, dakle, u velikoj meri zavise od nečeg što je van domašaja razuma.
Situacija se dodatno komplikuje kada govorimo o tinejdžerskom periodu. „Dok si klinac maštaš o tome da postaneš astronaut, ali dok ne postaneš tinejdžer jedino što shvataš je da si izgubljen u svemiru. A onda shvatiš da sebe nećeš upoznati još 15 godina“, kaže na tu temu polovina dua Beach House, Victoria Legrand.
Victoria je ’vizuelni muzičar’ (barem se tako predstavlja), što ima suštinske veze sa poetikom benda. Samo ime nema nikakvog racionalnog smisla, pošto u Baltimoru (država Merilend) nema kuća na obali, ali je to slika koju su Victoria i gitarista Alex Scally povezali sa muzikom koju pišu.
Prevedeno na ravan poetike benda – svedeni i nepripovedni tekstovi pesama, kao i odsvirani i otpevani tonovi (isto tako krajnje svedeni), tu su kako bi u slušaočevoj glavi proizveli najrazličitije asocijacije, sećanja...
Na početku prvog albuma snimljenog za Sub Pop, inače njihovog trećeg dugosvirajućeg izdanja, Beach House pokazuje sva preimućstva koja takav pristup može da pruži – sposobnost da se uz pomoć malo sredstava slušalac u potpunosti hipnotiše. Ritam je razvučen, klavijature odzvanjaju, u igri je sada i višeglasje, vokal je istovremeno i mračan i senzualan, a slike jednostavne koliko i veoma neobične. U njima se motivi odrastanja i ljubavi na zanimljiv način prepliću („Your love is stag in the white sand/Oasis child born into a man“ u otvarajućoj Zebra).
Posebnu dimenziju ovoj muzici daje gitarista Alex Scally, koji i dalje svoj insturment shvata isključivo kao melodijski (i strogo pazi da ne odsvira akord). Scally svira u religioznom zanosu, i njegov udeo je nemerljiv u nesumnjivom vrhuncu ploče – dvočinci Silver Soul i Norway s početka. Ako pojačate Silver Soul, ispod kristalne teme na gitari čućete kako bruje barem još dve jednostavne gitarske linije, natopljene distorzijama, kao i da u poslednjoj trećini pesme, u trenucima kada Victoria na površini zavodljive sanjive oblande zavapi „It's a sickness, a manic weakness, yeahhh...“, počinje sablasno kanonsko pevanje.
U grupu pesama koje odskaču treba uvrstiti i pop dragulj Lover of Mine, ali taj spisak po svoj prilici nikada neće biti do kraja zaokružen, jer pri svakom narednom slušanju neki drugi detalj (stih ili zvuk) snažno okupira slušaoca. To je jedinstvena draž dua iz Baltimora – iako na površini mogu zvučati ’ravno’, njihove pesme ćete doživljavati intenzivno i uvek drugačije.
Naravno, ukoliko ste spremni da se prepustite svojoj iracionalnoj strani. Victoriji Legrand i Alexu Scallyju to očigledno ne predstavlja problem.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
komsa (gost)
| 18.02.2010. 12.00.15
Odlican album. Dobra je i Walk in the park, pored ovih pomenutih u recenziji. Od mene bi dobili i 8 :)
-
das rock (gost)
| 18.02.2010. 12.30.52
what's the compromise between smor and boring? smoring.
-
smor x million (gost)
| 18.02.2010. 12.36.08
jedan od najdosadnijih bendova koje sam skorije cuo
-
Vrabac (gost)
| 18.02.2010. 12.53.28
@ das rock + smor x million
ko vam je kriv kad ste olinjali matorci! :P
-
Milosh (gost)
| 18.02.2010. 13.19.44
das rock & smor x million
dosadnih li komentara...
inače, na osnovu kritike mogla je i osmica. dobra kritika, ali još bolji album.
-
Djemba (gost)
| 18.02.2010. 13.58.12
Djesba, Vrabac! Eno dolazi ti Dilan. :p
-
M (gost)
| 18.02.2010. 14.13.09
Urnebesno dosadno. Ali to je taj "intelektualni pop" na koji se loze kvaziintelektualci pop boksa.
-
Рале (gost)
| 18.02.2010. 16.37.50
Еј, заборавили сте да ставите омот албума крај наслова:)
-
@rale (gost)
| 18.02.2010. 22.14.46
To je neki medjunarodni hakeraski napad. Gde god se spominje ovaj album fali omot. :)
-
dr (gost)
| 19.02.2010. 12.50.12
Ovo je odlicna muzika. Potpuno nepretenciozna i opustajuca. Ne znam sta je ovde dosadno? A kvazi-intelektualci mogu da se loze samo na nesto sto je kvazi-intelektualno, a tu prednjace neki domaci bendovi, koji su kao prvi na nekim kao listama, a na cert im dodje samo najuza rodbina i prijatelji koji im duguju lovu. Vidi pod Autopark, Ventolin...
-
bushtura (gost)
| 19.02.2010. 14.53.08
dr, znam da si sve to lepo smislio, ali ima jedna rupa u toj teoriji - naime, isti koji slusaju ventolin i autopark slusaju i beach house. ukljucujuci i clanove bendova.
-
nemar (gost)
| 19.02.2010. 15.32.28
@bushtura - genaralzacija ti je na mestu. Samo, ima tih vaznih detalja. Npr. pomenuti domaci bendovi ne zvuce ni upola ubedljivo i inventivno kao npr. Beach House. Takodje, treba se zamisliti i nad cinjenicom da je Victoria Legrand nekada pevala u tribute bendu Led Zeppelina. Da li mozes da zamislis Ognjenku kako peva Hola Lotta Love? Moja poenta je, mislim da Beach House nisu razmazena gradska deca koja se gade na rock muziku. Mozda gresim. Dobar tekst
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.