(4AD)
Američki kvintet petim albumom trijumfalno okončava misiju ulaska u modernu indie rock elitu
U nekoj normalnoj konstalaciji High Violet bi bio iznenađenje sezone ili skriveni dragulj, ali višegodišnje naznake ukazivale su da se nešto veliko sprema u taboru petorke iz Ohaja, danas stacionirane u Bruklinu.
Nakon početne potrage za identitetom, Alligator (2005) i Boxer (2007) su prikazali snagu Nationalovog specifičnog izraza, oličenog u inteligentnoj poetici, hipnotišućem baritonu i hladnokrvnoj mirnoći, koja je putem melanholičnih sazvučja i vešto dozirane tenzije dobijala uznemirujuću dimenziju.
Nije potrebno biti previše pronicljiv, pa zaključiti kako je eksploatacija miljea iz koga The National potiču nakon planetarnog uspeha Interpola dostigla nepodnošljivu tačku ključanja, pretvorivši scenu u stecište nabeđenih netalentovanih mračnjaka koji bi da se proslave preko noći. Stoga, nivo na kojem obitava muzička svest braće Dessner i Devendorf i pevača Matta Berningera deluje praktično nerealno i prosto je začuđujuće da pored atraktivnih instant produkata koje muzička industrija svakodnevno servira jedan tako kvalitetan, a skroman bend uspe da se probije i dostigne širu prihvaćenost.
Međutim, i pored svih naklona koje su u proteklom periodu zasluženo pobrali, osećala se određena nedorečenost u njihovom zvuku i spoznaja da po pitanju realizacije i neposrednosti oni mogu da odu još korak dalje. Korak koji High Violet upravo predstavlja.
Za razliku od renomiranih sastava koji im se kače kao bitne reference, poput Tindersticksa, The Posiesa ili Sloana, ili retkih savremenika koji zaista vrede (Interpol i Calla), a koji su zvezdane trenutke mahom doživljavali u mladalačkom nadahnuću rane faze karijere, The National su svoju stazu postepeno gradili i unapređivali. To je u aktuelnom, petom pokušaju i momentu kreativnog vrhunca neminovno rezultovalo i stilski najzrelijim izdanjem u dosadašnjem katalogu.
Iako bi izjave kako je High Violet drastično drugačiji od bliskih prethodnika bile pogrešne, mora se primetiti da The National nikada nisu zvučali direktnije i prijemčivije, ne narušavajući dubinu zvuka i eklektiku kojom zrače.
Nešto izraženija komercijalnost, ipak, ne znači da je u njihov svet jednostavno prodreti, jer je, kao i ranije, solidna verovatnoća da se i ovaj album odbaci kao ravan i monoton ukoliko mu se pristupi nonšalantno, u očekivanju lakih i zaraznih nota. Premda bi u takvom slučaju manje strpljiv slušalac mogao da dobije više od prosečne pop ploče, sasvim je sigurno da bi sitni detalji koji u velikoj meri oblikuju estetiku i širinu benda, kao što su surovo iskreni stihovi, maštovitost ritam sekcije ili netipične post-rockerske orkestracije (koje je gitarista Bryce Dessner apsolvirao u improvizacionom projektu Clogs), ostali neotkriveni.
Bez potrebe da se ijedna numera izdvoji, može se konstantovati da su The National izdanjem koje sumira sve njihove vrline ubedljivo prošli test velikih očekivanja i pokazali da su u ovom trenutku jedni od glavnih predvodnika gitarske indie generacije. Toj tituli su oni možda najmanje stremili, ali nakon godina u kojima su konzistentno isporučivali materijal visoke klase, to je najmanja satisfakcija koju mogu da dobiju.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
derek_row (gost)
| 12.05.2010. 11.40.35
ljudi koji slusaju ovaj bend su oni kojima bi koldplej bio omiljeni bend da nisu rano naucili da je slusati koldplej socijalno neprihvatljivo ponasanje.
-
trenje (gost)
| 12.05.2010. 12.31.36
Bravo sa recenziju, jedan od albuma godine.
-
Lubendinja (gost)
| 12.05.2010. 12.34.23
U 5 najboljih albuma godine. Najverovatnije.
-
akira (gost)
| 12.05.2010. 12.41.29
@ derek_row
Glupost godine brajko.
-
dusans (gost)
| 12.05.2010. 13.03.58
high...nema šta!
-
Pedja (gost)
| 12.05.2010. 13.23.54
U 5 najboljih albuma godine.Sigurno.
-
Pucani (gost)
| 12.05.2010. 13.41.36
Prethodnih dana, u nekoliko navrata, sprovodili smo jedan porodicni slusalacki opit. Drzeci da je nepristojna visenedeljna i, bezmalo, svakocasovna repeticija High Violet, odlucimo da pustimo nesto drugo (recimo, najnoviju Shearwater tankocutnost). Ali, i to deluje nekako obesnazeno. I sta nam preostaje, nego da vratimo u nujna nedra momaka iz Ohaja.
-
Anoniman (gost)
| 12.05.2010. 13.54.33
koldplej su keva.
ja na primer the national nikad nisam htela da slusham zbog ekipe koja ih slusha.
al' aj, mozda je ovaj album stvarno dobar, probacu.
-
Danko (gost)
| 12.05.2010. 14.09.08
Vrhunski album...Alligator mi ostaje omiljeni,ali ovaj je rame uz rame sa Boxer.
Inace,iducu jesen ponovo dolaze u Zagreb,fino bi bilo da se neko seti da ih dovede u Beograd.
-
Darko (gost)
| 12.05.2010. 14.17.25
@derek_row Nisi ti baš nešto slušao National jel da? Verovatno ti se sviđaju višeminutne solaže zubima iza leđa pa ti je u odsustvu jedne takve sve Coldplay, što je ok, al je malo bezveze ostavljati hejterski komentar.
-
mormon (gost)
| 12.05.2010. 15.36.50
kad procitam gitarske indie atrakcije povraca mi se.
kakve bre gitare.......
-
Bloodbuzz (gost)
| 12.05.2010. 16.12.02
Odličan album. Stvarno dobar bend, treba ih dovesti u Beograd. To je jedan od retkih novih bendova koje bih iskreno želeo da čujem. Mada, možda ih Beograd ni ne zaslužuje, po utisku komentara na ovu recenziju.
-
Chris Martin (gost)
| 12.05.2010. 16.37.11
Iskulirajte Dereka. On slusa Animal Collective, Subset Rundown i slican arhismor.
-
In_Rainbows (gost)
| 12.05.2010. 19.11.01
Dobar album, recenzija isto. Odlican bend. Obavezna lekcija jeste i odslusati njhov "Alligator" album.
-
akira (gost)
| 12.05.2010. 19.12.32
Ej, neko poceo da koristi moj nick...No, napisao je tacnu stvar. A novi National je veoma dobar.
-
sanja (gost)
| 12.05.2010. 19.12.33
mnogo ih volim, bilo bi divno cuti ih ovde
-
stejsi (gost)
| 12.05.2010. 19.22.15
dosta tanko, slabije od boxera, od alligatora pogotovo. osim terrible love i bloodbuzz ohio sve ostalo ostavlja me prilično ravnodušnim.
i da, valjalo bi ih videti ovde, da ne moramo da šipčimo u jbni beč ili gde već. onaj cert u zg pre tri godine pamtim kao 1 od najboljih ikad..
-
derek_row (gost)
| 13.05.2010. 09.16.19
hej! i meni je neko hekovo nik! cak je i sintksu unakazaio kako bi zalicio na mene! i jako lose se slazem sa njegovom porukom!
nesnl je jako duhovit i u toj meri dobar bend!
super spot za bladbaz. superduhovit. za mene najbolji video ove godine. ko neki morisi, samo smesnije jer ga radi nesnl.
-
M (gost)
| 13.05.2010. 12.28.12
Dosadni bili, dosadni ostali.
-
Pexa (gost)
| 13.05.2010. 14.36.24
Nisu bas dobri kao Interpol, ali su daleko bolji od plagijatora Editorsa.
-
trenje (gost)
| 13.05.2010. 17.50.34
Nisu baš toliko dobri, nego su bolji nego Interpol. :rolleyes: Ne znam čemu poređenje The Nationala sa Interpolom, imaju samo dve stvari zajedničke, a to je zato što pripadaju sličnom žanru (a ima puno različitih bendova u tom žanru) i to što imaju pevače sa poprilično dubokim glasom, ostalo nema mesta za poređenje. Btw. Editorsi su mi mnogo bolji nego Interpol, izuzimajući poslednji album Editorsa koji mi je vrlo loš.
-
Vutros Vutros Gali (gost)
| 13.05.2010. 18.58.11
Pexo, ja sam cuo da Interpol vole da gledaju atletiku. Posebno troskok.
-
plastikmen (gost)
| 14.05.2010. 12.43.35
promasaj godine br. 2
-
jj fist pump (gost)
| 14.05.2010. 18.56.38
strava album
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.